Edible Notions (hrv. Jestivi pojmovi) instalacija je koja istražuje diferencijalne perspektive kroz medij svakodnevnih biomaterijala koji" />

Edible Notions

6 – 9 9 2024

Edible Notions (hrv. Jestivi poj­mo­vi) ins­ta­la­ci­ja je koja istra­žu­je dife­ren­ci­jal­ne per­s­pek­ti­ve kroz medij sva­kod­nev­nih bioma­te­ri­ja­la koji­ma se hra­ni­mo, a koji su ujed­no viso­ko­teh­no­lo­gi­zi­ra­ni. Počevši od pret­pos­tav­ke da per­s­pek­ti­ve obli­ku­ju naše spe­ci­fič­ne sta­vo­ve i odno­se pre­ma svi­je­tu, ova ins­ta­la­ci­ja poti­če inter­pre­ta­ci­ju u kojoj su per­s­pek­ti­ve zane­ma­re­ne ili su s vre­me­nom evo­lu­ira­le. Relevantnost ovog istra­ži­va­nja leži u činje­ni­ci da se nave­de­ne per­s­pek­ti­ve pre­ta­ču u razvi­ja­ju­će teh­no­lo­gi­je koje će obli­ko­va­ti našu buduć­nost. Primjerice, per­s­pek­ti­ve koje ugra­đu­je­mo u neuron­ske mre­že umjet­ne inte­li­gen­ci­je mogu per­pe­tu­ira­ti naše pris­tra­nos­ti ili pak uves­ti raz­no­li­ke inter­pre­ta­ci­je doga­đa­ja i pred­me­ta. Jestivi poj­mo­vi istra­žu­je bioma­te­ri­ja­le koji sači­nja­va­ju našu hra­nu i jela, pro­ma­tra­ju­ći pom­ni­je nji­ho­ve unu­tar­nje nara­ti­ve, kul­tur­ne i teh­no­lo­ške pri­če. Projekt nas­to­ji povu­ći para­le­le izme­đu našeg biolo­škog hra­nje­nja i men­tal­nog uno­sa mis­li, koji popu­nja­va­ju nepo­uz­da­ne ili neiz­mjer­no veli­ke vrste sku­po­va poda­ta­ka koji hra­ne naše mre­že umjet­ne inte­li­gen­ci­je. Kroz iskus­tvo obje­do­va­nja uz spe­ku­la­tiv­na jela s raj­či­com, avo­ka­dom i psi­lo­ci­bin­skim glji­va­ma, ins­ta­la­ci­ja pro­di­re u slo­že­ne nara­ti­ve ovih bioma­te­ri­ja­la: pri­če o kolo­ni­za­ci­ji, kul­tur­nom zna­ča­ju i teh­no­lo­škoj pre­na­mje­ni. Uz pra­te­će audi­ovi­zu­al­ne ele­men­te, ins­ta­la­ci­ja pozi­va posje­ti­te­lje da pro­miš­lja­ju o pris­tra­nos­ti­ma usa­đe­nim u naše pre­hram­be­ne sus­ta­ve te na koji način umjet­na inte­li­gen­ci­ja i teh­no­lo­gi­ja mogu pobolj­ša­ti, otkri­ti, iskri­vi­ti ili pre­obli­ko­va­ti ove nara­ti­ve. Ovo je goz­ba koja dovo­di u pita­nje naše razu­mi­je­va­nje sva­kod­nev­nih namir­ni­ca koje nas hrane.

 

Projekt je rezul­tat kopro­duk­ci­je udru­ge Metamedij i orga­ni­za­ci­je V2_ Lab for the Unstable Media (Rotterdam) u sklo­pu Summer Sessions umjet­nič­kih i teh­no­lo­ških rezi­den­ci­jal­nih programa

a: Laura Rodriguez

Laura Rodriguez mul­ti­me­dij­ska je umjet­ni­ca i kus­to­si­ca koja u svo­jem radu spa­ja umjet­nost, zna­nost i edu­ka­ci­ju. Kroz zna­nje ste­če­no na stu­di­ji­ma bioin­že­nje­rin­ga, mole­ku­lar­ne biolo­gi­je te stu­di­ju umjet­nos­ti i zna­nos­ti, istra­žu­je povez­ni­ce izme­đu živih orga­ni­za­ma i teh­no­lo­škog svi­je­ta razot­kri­va­ju­ći skri­ve­ne odno­se, empa­ti­ju i nji­ho­vo srod­stvo. U rado­vi­ma imple­men­ti­ra fol­k­lor Meksika i pos­t­hu­ma­nis­tič­ku filo­zo­fi­ju s novim medi­ji­ma i spe­ku­la­tiv­nim dizaj­nom. Godine 2021. bila je nagra­đe­na i Kuryokhin nagra­dom u kate­go­ri­ji umjet­nos­ti i znanosti.