Umreženo more

Dok moreplovci/ke plo­ve teh­no­lo­gi­jom koja im pru­ža osje­ćaj kon­tro­le i sigur­nos­ti, znat­no ranji­vi­ji pli­va­či ovi­se o vlas­ti­tom tije­lu i mor­skim stru­ja­ma. Njihov se odnos s morem ocr­ta­va u mje­ri­lu, u uda­lje­nos­ti­ma koje su u sta­nju sagle­da­ti i/ili pri­je­ći, kao i izlo­že­nos­ti negos­to­lju­bi­vom okru­že­nju. Polazeći od te dvi­je figu­re, 26. izda­nje fes­ti­va­la Media Mediterranea iscr­ta­va frag­men­te mre­že koja ih pos­tav­lja u odnos pre­ma degra­di­ra­nom mor­skom okolišu.

Navigaciju morem pres­li­ka­va­mo uz pomoć suvre­me­nih teh­no­lo­gi­ja u plo­vid­bu našom sva­kod­nev­nom mre­žom. Figura moreplovca/ke tako neiz­bjež­no iza­zi­va pre­ta­ka­nje digi­tal­nih i mor­skih bes­pu­ća te nam pru­ža uvid u kom­plek­s­nost odno­sa digi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja i mora. Bilo da je riječ o suvre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma nad­zo­ra i mje­re­nja, ali i nji­ho­vih mate­ri­jal­nih pos­lje­di­ca poput podvod­nih kablo­va ili digi­tal­nog otpa­da uop­će, ili pak auto­ma­ti­za­ci­je i meha­ni­za­ci­je glo­bal­nih pre­ko­mor­skih lana­ca naba­ve, pro­uča­va­njem teh­no­lo­ške infras­truk­tu­re razot­kri­va­mo kom­plek­s­ne soci­jal­ne, eko­nom­ske, poli­tič­ke i eko­lo­ške odnose.

S dru­ge stra­ne, figu­ra plivača/ice nije toli­ko bez­az­le­na jer sadr­ži broj­ne kon­tra­dik­ci­je, oso­bi­to kada je pro­ma­tra­mo u kon­tek­s­tu Mediterana kojeg kus­tos i pisac Bonaventure Soh Bejeng Ndikung nazi­va naj­pod­li­jom grob­ni­com moder­nih vre­me­na. Stoga je polo­žaj plivača/ice u moru, koje svo­je cen­tral­no mjes­to u filo­zo­fi­ji oce­ana dugu­je geograf­skom polo­ža­ju izme­đu Europe, Afrike i Azije, izu­zet­no dis­pro­por­ci­ona­lan. Za lju­de u pokre­tu more je pod­sjet­nik gra­ni­ca nji­ho­ve slo­bo­de, a za bez­briž­ne kupače/ice ono je mjes­to mira i odmo­ra. Dok se usred Sredozemlja odvi­ja bor­ba za život, uz nje­go­ve oba­le masov­na turis­ti­fi­ka­ci­ja tran­sfor­mi­ra pri­oba­lje što je uvje­to­va­no tržiš­nom eko­no­mi­jom, eko­nom­skom eks­plo­ata­ci­jom jav­nog pros­to­ra, kao i gene­rič­kim obli­ko­va­njem koje negi­ra pos­to­je­će lokal­ne kvalitete.

Ipak, moreplovci/ke i plivači/ce nisu jedi­ni nepo­zva­ni gos­ti mora. Tokovi glo­bal­ne eko­no­mi­je, pro­ži­ma­ju svjet­ska mora i oce­ane, jed­na­ko kao i gole­me koli­či­ne otpa­da pos­lje­di­ce kojih su, za biolo­šku raz­no­li­kost, nesa­gle­di­ve. Stoga, kad opi­su­ju sta­nje mor­skog teri­to­ri­ja, umjet­ni­ca Julieta Aranda i antro­po­log Eben Kirksey isti­ču: “Naši su oce­ani puni dvos­tru­ke smr­ti. Mora su pre­plav­lje­na fun­gi­ci­di­ma, insek­ti­ci­di­ma i bioci­di­ma širo­kog spek­tra koji su razvi­je­ni za komer­ci­jal­nu poljo­pri­vred­nu pro­izvod­nju. Otrovi se ras­pr­šu­ju u per­ja­ni­ca­ma, dale­ko iznad pre­dvi­đe­nih cilje­va. Naftni nus­pro­izvo­di, boje, ota­pa­la, lje­pi­la, aku­mu­la­tor­ska kise­li­na i veziv­na sred­stva nakup­lja­ju se na odla­ga­li­šti­ma, cure­ći u vode­ne toko­ve. Industrijske kemi­ka­li­je među­sob­no reagi­ra­ju, nadi­la­ze­ći svo­je izvor­no sta­nje. Plastika koja plu­ta paci­fič­kim vrtlo­gom stva­ra dvos­tru­ku smrt dok je pti­ce, mor­ski sisav­ci, kor­nja­če i ribe poku­ša­va­ju pojesti.”

Umreženo more je more uhva­će­no u mre­žu eko­nom­skih, poli­tič­kih, soci­jal­nih, teh­no­lo­ških i eko­lo­ških čim­be­ni­ka. Njegove kar­to­gra­fi­je tek tre­ba iscr­ta­ti ne bi li se pro­mi­je­ni­la moder­nis­tič­ko-kolo­ni­jal­na vizi­ja Mediterana. Upravo zato ovo fes­ti­val­sko izda­nje nas­to­ji uka­za­ti na neural­gič­ne toč­ke kako bi potak­nu­la na raz­miš­lja­nje o dru­ga­či­joj soli­dar­nos­ti o kojoj Bonaventure Soh Bejeng Ndikung piše: “Biti soli­da­ran zna­či dati pred­nost živo­tu nad smr­ti; to je negi­ra­nje moguć­nos­ti da jed­ni odlu­ču­ju u ime dru­gih kako će umri­je­ti. Solidarizirati se zna­či stvo­ri­ti struk­tu­re, mre­že, plod­na tla unu­tar kojih će lju­bav biti isti­ni­ta, a sre­ća mora biti mogu­ća, soli­da­ri­zi­ra­ti se zna­či osi­gu­ra­ti da vrste koje su bile osu­đe­ne na sto­ti­nu godi­na samo­će odmah i dugo­traj­no ima­ju zas­lu­že­nu pri­li­ku na zemlji.”

Kad govo­ri­mo o mor­skom oko­li­šu, soli­dar­nost tre­ba mis­li­ti u pro­ši­re­nom polju koje uklju­ču­je i savez­niš­tvo s više nego ljud­skim svi­je­tom i s novim teh­no­lo­gi­ja­ma. Pasivno podi­la­že­nje teh­no­lo­gi­ji nad­zo­ra i kon­tro­le je potreb­no nado­mjes­ti­ti aktiv­nim kori­šte­njem odr­ži­vih i otvo­re­nih (infra)struktura i mre­ža kako bi se izmi­je­nio odnos pre­ma zajed­nič­kom dobru, bilo da je riječ o teh­no­lo­gi­ji ili moru. Umjesto ugro­že­nog i degra­di­ra­nog oko­li­ša koji odra­ža­va nerav­no­mjer­no ras­po­re­đe­ne odno­se moći, mor­ski svi­jet u nas­ta­ja­nju tra­ži pos­t­hu­ma­nis­tič­ku filo­zo­fi­ju u okvi­ru koje čovjek nije izvan, već je samo dio pla­ne­tar­ne priče.

Irena Borić

k: Irena Borić

a: Katerina Duda & Marta Baradić, Kyriaki Goni, Uroš Krčadinac, Gaia Radić, Tabita Rezaire, Lana Stojićević, Robertina Šebjanič, Branimir Štivić, Marloes de Valk & Alexandre Leray

Izložba je dio 26. izda­nja Media Mediterranea 26 u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij