T.F.I.D. (The Future is Dead)

T.F.I.D. (The Future is Dead) odva­žan je i ino­va­ti­van film­ski i izlož­be­ni pro­gram, do sada pred­stav­ljen u New Yorku, Šangaju, Mexico Cityju, Wroclawu i Tokiju. Dok je kon­cept kons­tan­tan, sva­ko nomad­sko izda­nje ima svo­je raz­li­ke, pred­stav­lja­ju­ći novi mate­ri­jal i istra­žu­ju­ći nove teme. Program pred­stav­lja niz viso­ko napred­nih i vizi­onar­skih digi­tal­nih per­s­pek­ti­va o sadaš­njos­ti i kamo ona može vodi­ti. Na način na koji je nago­vi­jes­tio William Gibson, poku­ša­va una­pri­jed dati smi­sao fik­ci­ji koja ćemo usko­ro pos­ta­ti. Središnji dio T.F.I.D.-a u Puli je novi film Evil Spirit. Iako je film pri­prem­ljen una­pri­jed i tre­nut­na doga­đa­nja nisu izrav­no komen­ti­ra­na, jezi­ve para­le­le fil­ma su jas­ne. U nje­mu zlo­na­mjer­na, sve­pri­sut­na sila degra­di­ra i korum­pi­ra Ameriku. To je puto­va­nje u srce tame nalik noć­noj mori koje je ujed­no vizu­al­no fas­ci­nant­no. Kao Embryoroom, Edward Quist se osla­nja na svo­je dugo­go­diš­nje film­sko iskus­tvo i u svoj rad uno­si utje­ca­je dis­to­pij­skih ame­rič­kih i bri­tan­skih fil­mo­va bli­ske buduć­nos­ti iz 1970-ih i 1980-ih. Njegovu umjet­nič­ku vizi­ju upot­pu­nju­ju mrač­ni i atmo­sfe­rič­ni elek­tro­nič­ki zvuč­ni zapi­si. Kombinacija svih ovih ele­me­na­ta nalik je noć­noj mori, ali je i opči­nja­va­ju­će lijepa.

Izložba tako­đer pru­ža hrvat­skoj publi­ci pri­li­ku da upoz­na neko­li­ko Quistovih rani­jih znans­tve­no-fan­tas­tič­nih fil­mo­va, kao i nje­go­ve surad­nje s istak­nu­tim elek­tro­nič­kim glaz­be­ni­ci­ma, uklju­ču­ju­ći Pan Sonic, Ilpa Vaisenena, Johna Duncana i Paula Kendalla. Suradnje obu­hva­ća­ju neke od naj­na­pred­ni­jih elek­tro­nič­kih glaz­bi i vizu­ala od 1990-ih do danas. U konač­ni­ci, gos­tu­ju­ći fil­mo­vi istra­žu­ju važ­na suvre­me­na teh­no­lo­ško-druš­tve­na pita­nja. Rutterfordov sablas­ni sce­na­rij pra­ti buđe­nje umjet­ne inte­li­gen­ci­je i nači­ne na koje bi mogla pore­me­ti­ti stvar­nost kada se pot­pu­no pro­bu­di. Embryoroomovo inten­ziv­no pre­ra­đi­va­nje fil­mo­gra­fi­je ozlo­gla­še­nog fil­ma­ša Brucea LaBrucea pos­tav­lja pita­nja umjet­nič­ke slo­bo­de i cen­zu­re, poseb­no u kon­tek­s­tu ras­tu­ćeg popu­liz­ma. Na kra­ju, Sz. Berlin ± Panic istra­žu­je nas­lje­đe raci­ona­lis­tič­kog indus­tri­ja­liz­ma 20. sto­lje­ća u 21. sto­lje­ću. Kakvo zna­če­nje ove ogrom­ne i štet­ne indus­trij­ske ruše­vi­ne ima­ju danas? Jesu li one samo upo­zo­re­nje o neus­pje­si­ma neo­s­tva­re­nih buduć­nos­ti, ili mogu biti i mjes­ta u koji­ma može­mo raz­miš­lja­ti i pro­na­ći pri­vre­me­no uto­či­šte od sadašnjosti?

Alexei Monroe

k: Edward Quist

a: Edward Quist, Bruce LaBruce, John Duncan, Paul Kendall, Pan Sonic, Ilpo Väisänen, Alan Vega, Alex Rutterford, Paul Stein, Sz. Berlin ± Panic

Edward Quist rođen je 1976. u Brooklynu, u New Yorku. Kao reda­telj, pisac, pro­du­cent, skla­da­telj, dizaj­ner zvu­ka, foto­graf i doku­men­ta­rist, živi i radi u New York Cityju pod umjet­nič­kim iden­ti­te­tom Embryoroom. Teme nje­go­va rada uklju­ču­ju istra­ži­va­nje elek­tron­skih i biomor­f­nih sli­ka, eks­pe­ri­men­tal­no pri­po­vi­je­da­nje i dizajn zvu­ka. Koristi radi­kal­nu upo­tre­bu cinéma vérité, koja čes­to nali­noć­noj mori, ali je isto­vre­me­no zavod­lji­vo lije­pa. Quistov je rad nemo­gu­će kla­si­fi­ci­ra­ti i oslo­bo­đen je konven­ci­ja žan­ra. Njegova neo­r­to­dok­s­na upo­tre­ba inten­ziv­nih hip­no­ti­zi­ra­ju­ćih vizu­ala kroz mani­pu­la­ci­ju gra­fi­ke pokre­ta je kon­ti­nu­ira­no i evo­lu­ira­ju­će dje­lo. Izlagao je i nas­tu­pao glo­bal­no uklju­ču­ju­ći: Ikon Gallery (Birmingham), Kunsthalle Wien (Beč), Sónar Festival (Barcelona), Avanto Festival (Helsinki), Buenos Aires International Independent Film Festival, Dissonanze fes­ti­val (Rim), Tampere Film Festival, MoMA PS1 (New York), The Milan Film Festival, Kiasma Museum of Contemporary Art (Helsinki), Green Box Gallery (Torino), Barcelona Museum of Contemporary Art, La Casa Encendida (Madrid), Museum of Science and Technology Leonardo da Vinci (Milano), Cine Cosmos (Buenos Aires), Museo del Fumetto di Milano, Parco Sempione/Castello Sforzesco (Milano), Envoy Enterprises (New York), Public Records (New York).