H2O sučelje

Festival Media Mediterranea 27 pod nazi­vom H2O suče­lje pred­stav­lja umjet­nič­ke rado­ve koji pro­pi­tu­ju ulo­gu vode na pla­ne­tu Zemlji i nje­zi­na suče­lja te inte­rak­ci­ju svih enti­te­ta. Projekt raz­ma­tra odno­se vode i raz­no­vr­s­nih sku­pi­na živih orga­ni­za­ma (izme­đu osta­lih i lju­di, ali i živo­ti­nja, glji­va, bilja­ka, viru­sa i dr.) i nas­to­ji pro­ši­ri­ti poj­mov­nik mre­ža živih orga­ni­za­ma i obje­ka­ta u kom­plek­s­nim odno­si­ma unu­tar pos­t­di­gi­tal­ne para­dig­me, gdje je teh­no­lo­gi­ja pre­mre­že­na s goto­vo svim dije­lo­vi­ma suvre­me­nog svi­je­ta, ali je još uvi­jek pove­za­na s pri­ro­dom. Projekt pro­pi­tu­je pre­mre­že­na polja akci­ja pri­ro­de, teh­no­lo­gi­ja i druš­tve­nih inte­rak­ci­ja unu­tar širo­kog spek­tra inte­re­sa koji uklju­ču­ju biolo­gi­ju, zoolo­gi­ju, fizi­ku, kemi­ju, pro­ce­se ras­ta, kul­tu­re mre­ža, soni­fi­ka­ci­ju i vizu­ali­za­ci­ju poda­ta­ka, tran­sfer podat­ka u stvar­nom vre­me­nu i dr.

Ljudi, sas­tav­lje­ni od oko 70 % vode, žive na pla­ne­tu gdje je 71 % povr­ši­ne pre­kri­ve­no vodom. Slatke vode na Zemlji ima 2,75 %, a naj­ve­ća se koli­či­na — 2,14 % od ukup­ne — nala­zi u lede­nim kapa­ma na polo­vi­ma, dok je pod­zem­nih voda tek 0,61 %. Ostatak slat­ke vode nala­zi se u jeze­ri­ma, tlu, atmo­sfe­ri i rijekama.

U kak­voj su inte­rak­ci­ji živa bića, bilj­ke, živo­ti­nje i lju­di, ali i neo­r­gan­ski svi­jet, s vodom, u svim nje­zi­nim obli­ci­ma i agre­gat­nim sta­nji­ma? Koja su suče­lja koji­ma raz­ni obli­ci vode, koja je u stal­noj mije­ni, komu­ni­ci­ra­ju s dru­gim obli­ci­ma mate­ri­jal­nog? U kojem su odno­su i kak­va se suče­lja uspos­tav­lja­ju kroz ljud­ske inte­rak­ci­je (npr. ribar­stvo, pirat­stvo, kri­jum­ča­re­nje robe i lju­di, turi­zam), te nada­lje za potre­be za ener­gi­jom svih osta­lih akte­ra antro­po­ce­na? Kako pro­izvo­di lju­di, infras­truk­tu­ra vodo­ops­kr­b­ne dis­tri­bu­ci­je, kablo­vi za pri­je­nos poda­ta­ka na dnu oce­ana, ribar­ske mre­že i vrše, hidro­cen­tra­le, pla­že, svje­ti­oni­ci i dru­gi arte­fak­ti utje­ču na osta­le dije­lo­ve antropocena?

Za raz­li­ku od mno­gih dje­la suvre­me­ne umjet­nos­ti koji­ma je meta­fo­rič­ka reflek­si­ja na oda­bra­nu temu jedi­ni sadr­žaj rada, ovdje oda­bra­ni umjet­nič­ki rado­vi sadr­že same pro­ce­se ili nji­ho­ve pre­ciz­ne odra­ze kroz upo­tre­bu znans­tve­nih poda­ta­ka kao umjet­nič­kog mate­ri­ja­la i koris­te ino­va­tiv­ne teh­no­lo­ške pro­ce­du­re nji­ho­ve obra­de, pone­kad u real­nom vre­me­nu, for­mi­ra­ju­ći nove estet­ske i spoz­naj­ne cje­li­ne. Svi sudi­oni­ci antro­po­ce­na pove­za­ni su kroz zvuk, koji je jed­na od rijet­kih mani­fes­ta­ci­ja mate­ri­jal­nog svi­je­ta koji tra­je vječ­no u fizič­kom smis­lu, pa je sto­ga poseb­na paž­nja posve­će­na zvu­ku u likov­nim rado­vi­ma, umjet­nos­ti zvu­ka i zvuč­nim ekologijama.

Komentirajući iskriv­lje­nu diho­to­mi­ju izme­đu kul­tu­re i pri­ro­de, Bruno Latour je 1989. godi­ne poti­cao na to da mi – lju­di – mora­mo pora­di­ti na našem miš­lje­nju kako bi zače­li “Parlament stva­ri”, gdje pri­rod­ni i druš­tve­ni feno­me­ni, kao i diskur­si o nji­ma, nisu viđe­ni kao odvo­je­ni objek­ti koje istra­žu­ju struč­nja­ci, već kao hibri­di koji su naprav­lje­ni i pro­uča­va­ni kroz jav­nu inte­rak­ci­ju, stva­ri i kon­cep­te. Slijedeći Latoura, može­mo zamis­li­ti moguć­nost kon­ci­pi­ra­nja većih mre­ža u koji­ma ne-ljud­ski akte­ri nadi­la­ze okvi­re zada­nih pro­por­ci­ja i pojav­lju­ju se ren­de­ri­ra­ni činom pro­ma­tra­nja u svje­tlu pro­ce­sa kojih su dio.

Darko Fritz

k: Darko Fritz

a: Leah Barclay, Karla Brunet, Nigel Helyer, Toni Meštrović, Dijana Protić, Robertina Šebjanić, Robertina Šebjanić & Entangled Others (Sofia Crespo, Feileacan McCormick)